Dan nultih emisija

Dan nultih emisija je međunarodni dan akcije za budućnost bez zagađenja vazduha koje doprinosi globalnom zagrevanju. Svake godine 21. septembra ljudi širom sveta učestvuju u aktivnostima promocije čistog vazduha i smanjenja emisije gasova staklene bašte i emisije ugljenika.
nulta emisija

Dan nultih emisija je pokrenut sa ciljem da se naša planeta „odmori“ od fosilnih goriva i pratećeg zagađenja koje se ispušta u vazduh, makar na jedan dan, svake godine. Ovo obuhvata gasove staklene bašte, zagađujuće supstance, mikročestice plastike i druge supstance koje štete našoj planeti. Pored toga tokom ovog dana podstiče se upotreba obnovljivih izvora energije. Od lokalne kampanje koja je prvi put pokrenuta 2008 godine. u Kanadi, dan nultih emisija se pretvorio u svetski pokret koji ima za cilj da stavi globalni 24-časovni moratorijum na sagorevanje fosilnih goriva.

Nulta emisija (zero emissions) je termin koji označava da nema ispuštanja ili emisije gasove staklene bašte u atmosferu – to jest, bez ugljen-dioksida (CO2), bez metana, bez azot-oksida ili drugih gasova staklene bašte. Pored ovog termina, često se koristi i termin „Neto nulte emisije“ (net zero emissions) koji se odnosi na postizanje opšte ravnoteže između proizvedenih emisija gasova staklene bašte i količine gasova staklene bašte koji su uklonjeni iz atmosfere. Kada je količina emitovanih gasova staklene bašte jednaka uklonjenoj količini možemo reći da je postignuta neto nulta emisija. Kada govorimo o emisijama i termin karbonski neutralan (carbon neutral) je takođe u upotrebi. Ovaj termin se često koristi naizmenično sa prethodna dva termina iako znači nešto veoma slično, ali malo drugačije, a to je uklanjanje samo emisija vezanih za ugljenik. Važno je prepoznati da gasovi staklene bašte dolaze u mnogim oblicima. Iako najčešće smatramo da je ugljen-dioksid (CO2) glavni krivac za globalno zagrevanje, njemu se pridružuju sumpor-dioksid, metan, azot-oksid, hloro i fluoro ugljenici i drugi gasovi koji svojstvo da u atmosferi imaju efekat staklene bašte. Zato karobnski neutralno nije nužno isto što i nulta emisija, jer se odnosi samo na uklanjanje ekvivalentne količine ugljen-dioksida, a ne nužno i drugih gasova staklene bašte.

Prošle godine, sa zemljama širom sveta u izolaciji zbog pandemije Covid-19, globalna emisija CO2 smanjena je za rekordnih 5,8%, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). Ove godine, se predviđa da će emisije porasti za 4,8%, pa bi uspešan jednodnevni moratorijum doneo  Zemlji predah u iznosu od 90,4 megatona CO2 emitovanih u atmosferu.

UN su nedavno izrazile zabrinutost zbog trenda emisije gasova staklene bašte. Po trenutnom scenariju u periodu od 2010. do 2030. godine očekuje se da emisija ovih gasova poraste za 16%  što bi to moglo dovesti do porasta globalne temperature od 2,7 stepeni Celzijusa do 2100. godine.

Dan nulte emisije je važan podsetnik da svi imamo ulogu u zaštiti naše planete i dostizanju održive budućnosti. Zbog toga vam ovde dajemo nekoliko predloga kako možete da se priključite danu nultih emisija:

  • Vozite bicikl umesto automobila. Ovo je odličan način da smanjite svoj ugljenični otisak i da se u isto vreme vežbate.
  • Zamenite automobil za javni prevoz. Ako ne možete da vozite bicikl, idite autobusom ili vozom. Ovo će pomoći u smanjenju saobraćaja i zagađenja u vašem gradu. Šetnja je odličan način da izađete na svež vazduh i vežbate. Ako morate da vozite, pokušajte da koristite automobile zajedno sa prijateljima ili porodicom da biste smanjili broj automobila na putu.
  • Isključite svoju elektroniku. Uštedite energiju tako što ćete isključiti svoje uređaje kada ih ne koristite. Ovo uključuje punjače za računare, tablete i telefone.
  • Ugasi sva svetla i elektroniku na jedan sat. Ovo će uštedeti energiju i pomoći u smanjenju zagađenja. Ako možete, za ovaj dan koristite sveće ili prirodno svetlo umesto električnog svetla.
  • Podržite održiv lokalni biznis. Ovo je odličan način da smanjite svoj ugljenični otisak i pomognete životnoj sredini. Potražite preduzeća koja koriste reciklirane materijale, obnovljivu energiju ili održive prakse.
  • Sadite drveće! Drveće ne samo da pomaže u apsorpciji ugljen-dioksida iz atmosfere, već takođe pruža senku i sklonište za životinje. Možete organizovati događaj sadnje drveća u svojoj zajednici ili jednostavno posaditi drvo u svom dvorištu.
  • Edukujte sebe i druge o klimatskim promenama. Čitajte članke, gledajte dokumentarne filmove i razgovarajte sa porodicom i prijateljima o tome šta možemo da uradimo da zaustavimo klimatske promene. Objavite na društvenim mrežama i delite korisne članke. Jedna osoba može da napravi razliku, ali je potrebno da svi zajedno radimo da bismo ostvarili pravi uticaj.

Foto: Marek Piwnicki na Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin