U Pacifiku se ove godine dešava nešto što meteorolozi prate sa velikom pažnjom. Razvija se El Ninjo, i to jedan od najjačih otkako se meri. Evo šta to znači.
Zamislite kadu punu vode
Duž ekvatora u Pacifiku stalno duvaju vetrovi, uvek u istom smeru — sa istoka na zapad. Ti vetrovi godinama guraju toplu površinsku vodu ka jednoj strani okeana, prema Indoneziji i Australiji. Kao kada biste duvali u vodu u kadi: voda se nagomila na suprotnom kraju. Nivo mora kod Indonezije je oko pola metra viši nego kod Južne Amerike. Sa druge strane, uz obale Perua, sa dubine izvire hladna voda i popunjava prazninu. Tako izgleda normalno stanje.
A onda, otprilike svakih dve do sedam godina, ti vetrovi oslabe. Prestanete da duvate u kadu — i voda krene nazad. Topla voda se razlije preko celog okeana i površina se zagreje za jedan, dva, ponekad i više stepeni iznad proseka. To zagrevanje se zove El Ninjo. Ime su mu dali peruanski ribari, jer se obično pojavi oko Božića.
Zašto nas se to uopšte tiče
Pitanje je opravdano. Zagrejala se voda na drugom kraju sveta — pa šta? Stvar je u tome što je Pacifik ogroman, veći od svih kopna na planeti zajedno. Iznad tople vode vazduh se snažnije diže i nastaju oblaci i pljuskovi. Kada se ta ogromna „mašina za oblake” pomeri nekoliko hiljada kilometara u stranu, ne menja se samo vreme u tom delu sveta. Menjaju se i mlazne struje — brzi tokovi vazduha visoko iznad nas, koji “vode” oluje i frontove preko kontinenata. Otprilike kao kada u potoku pomerite veliki kamen: voda nizvodno počne drugačije da teče.
Zato jedan događaj u Pacifiku može da donese sušu Australiji, poplave Peruu i blažu zimu Kanadi — sve u isto vreme.
Ovaj put je događaj neuobičajeno snažan
Brojevi su ubedljivi. Ključni pokazatelj, temperatura mora u središnjem Pacifiku, krajem avgusta je bio oko 2,6 stepeni iznad proseka. Ispod površine se nakupila ogromna količina toplote, što znači da događaj ima čime da se hrani i dalje. Američka meteorološka služba daje više od 90 odsto verovatnoće da će tokom jeseni i zime biti reč o veoma jakom događaju, a oko 97 do 99 odsto da će se El Ninjo uopšte održati tokom zime. Slabljenje se ne očekuje pre proleća 2027. Prognostički centri u Americi, Evropi i Australiji, dakle tri nezavisne institucije, dolaze do istog zaključka.
A kod nas?
Evropa je jedno od područja gde se El Ninjo najslabije oseti. Dva su razloga. Prvi je udaljenost — Pacifik je zaista daleko. Drugi je što našim vremenom uglavnom upravlja stanje nad Atlantikom, koje često jednostavno nadjača slabašan signal iz Pacifika. Kod ovako jakih događaja signal ipak postaje primetniji. Ono što nauka vidi jesu sklonosti, a ne pravila: kod El Ninjo zima putanje oluja imaju tendenciju da se spuste malo južnije, pa Mediteran bude aktivniji, a druga polovina zime sklonija prodorima hladnoće.
Koliko je to pouzdano? Znatno manje nego u Australiji ili Južnoj Americi. Radi se o pomeranju izgleda za nekoliko desetina procenata, ne o sigurnoj prognozi.
El Ninjo je odavno tu
El Ninjo nije posledica klimatskih promena. To je prirodni ciklus koji postoji hiljadama godina, ali se sada odvija na sve toplijem okeanu. Tokom jakog El Ninja okean predaje atmosferi ogromnu količinu toplote, pa takve godine redovno završavaju među najtoplijima ikada izmerenim. Zbog toga je realno očekivati da 2027. bude kandidat za rekordno toplu godinu na planeti.
Za svakodnevni život zaključak ostaje jednostavan: El Ninjo je razlog da pratimo prognoze pažljivije nego obično, ali ne i razlog za paniku.
