Evropa i svet suočeni sa ekstremnim vrućinama – infrastruktura i turizam u kolapsu

Mnoge zemlje nisu bile spremne na ovogodišnje toplotne talase. Ekolozi i klimatolozi već godinama predviđaju povećanje ekstremnih meteoroloških pojava.

Elizabet O’Konel sa Univerziteta Northeastern u Londonu (NU) prebrodila je u utorak rekordne vrućine u Velikoj Britaniji kod kuće – sa zatvorenim zavesama i neprekidno uključenim Dajsonovim ventilatorom pored nje.

„Redovni hladni tuševi su obavezni“, kaže O’Konel, inače direktorka marketinga i prijema u NU-u. “Šetnje pasa su sada moguće jedino u 6 ujutru, kada je relativno prijatno napolju.  Tek nekoliko domova ima klima uređaje jer, istorijski gledano, nismo iskusili temperature koje bi zahtevale njihovu ugradnju“, dodaje O’Konel.

Toplotni talas koji je pogodio Evropu podigao je temperature u Britaniji iznad 40 stepeni Celzijusa i, po prvi put u istoriji, izazvao šumske požare u Francuskoj. U Španiji i Portugalu je od posledica toplotnog talasa preminulo preko hiljadu ljudi..

Profesori sa NU su sigurni da je ovo samo još jedan od znakova dolazećih klimatskih promena i ekstremnih meteoroloških izazova.

„Svi kontinenti prolaze kroz ogromne toplotne talase“, kaže Aurup Ganguli, profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na NU. „Nije da se nikada ranije nisu događali, ali nisu u kontinuitetu i ovoliko dugo, iznova i iznova. Rekordi se redovno obaraju skoro svake uzastopne godine.”

Najblaže bi bilo reći da su zemlje na severnijim geografskim širinama, poput Britanije, bile nepripremljene za ovakve izazove. „Naša sveukupna nespremnost za ekstremne vrućine vidljiva je na celokupnoj infrastrukturi“, dodaje O’Konel. “Dakle, dok neke od mojih srećnijih kolega rade u predivno klimatizovanom kampusu na Dokovima Sv. Katarine, mnogi zaposleni do tog kampusa ne mogu ni da se dovezu, zbog otkazivanja vozova i nepostojećih klima uređaja u metrou ili autobusima.”

Zaista, CBS News izveštava o stotinama otkazanih vozova u Britaniji, dok se ljudima otvoreno savetuje da izbegavaju javni prevoz. Štaviše, londonski aerodrom Luton morao je da otkaže letove jer se deo piste otopio!

No, Evropa nije jedina u kojoj je zavladao haos.

Washington post je objavio da se Centralna Azija, kao i savezne države Oklahoma i Teksas trenutno “peku” na nehumanim vrućinama. Prošlog meseca, Feniks i Las Vegas su iskusili rekordno visoke dnevne temperature, dok je Tunis 13. jula doživeo rekordnih 48 stepeni Celzijusa, kako navodi NASA.

„Neverovatno je, ali i potpuno očekivano,“ zaključuje Semjuel Munjoz, docent pomorskih nauka i nauka o životnoj sredini na NU. „Ekolozi i klimatolozi već godinama predviđaju povećanje ekstremnih meteoroloških pojava zbog uticaja emisija gasova staklene bašte na klimu. Siguran sam da ćemo nastaviti da obaramo rekorde.”

Kombinacija većih šumskih požara, toplijih talasa vrućine i intenzivnijih uragana navelo je stručnjake iz “Unije zabrinutih naučnika” u Kembridžu da leto nazovu „opasnom sezonom“. Njihova glavna naučnica, Kristina Dal, izjavila je da su opasnosti brojne: Toplotni stres i toplotni udar, izloženost buđi u kućama oštećenim u poplavama i loš kvalitet vazduha od šumskih požara.

“Ekstremni meteorološki događaji “komplementarni” su jedni drugima, i izazivaju kaskadne lance opasnosti“, objašnjava Dal, navodeći primer “megasuše” na jugozapadu SAD koja otežava obuzdavanje požara – što je rezultiralo katastrofom u Novom Meksiku koji je nedavno doživeo najveći šumski požar ikada, na Hermits Peak-u i u kanjonu Calf.

Ekstremno vreme predstavlja posebnu opasnost za letnji turizam. Putovanja postaju blago rečeno neprijatna, a neretko i opasna širom omiljenih svetskih destinacija. Šumski požar u Vošburnu zapretio je poznatom nacionalnom parku Yosemite, posebno ugrozivši poznatu šumu džinovskih sekvoja Mariposa. Sa druge strane sveta, u italijanskim Dolomitima, urušavanje glečera ubilo je jedanaest planinara, samo dan nakon što su zabeležene rekordne vrućine u podnožju glečera.

Ranije ovog leta, do sada nezabeležene poplave privremeno su zatvorile Nacionalni park Yellowstone, prvi put u poslednje 34 godine. “Povećane poplave su isto toliko deo klimatskih promena koliko i toplotni talasi i suša,” dodaje Semjuel Munjoz. “Toplija atmosfera je “žednija” atmosfera, i kao takva povećava verovatnoću suša i šumskih požara, izazivajući veća isparavanja vode sa površine zemlje. Istovremeno, sav taj višak vode može izazvati jače oluje i samim tim, veće poplave.”

U slučaju Yellowstone-a, brojne staze izgrađene su pored reka, kada je verovatnoća da će te staze biti poplavljene bila neznatno mala. “Projektovali smo i izgradili infrastrukturu za klimu 20. veka – ona neće tako dobro funkcionisati za klimu 21. veka,” zaključuje Munjoz.

Kristina Dal takođe vidi veliki problem u zastareloj infrastrukturi: “Uticaj ekstremnih meteoroloških događaja na najvažnije segmente infrastrukture može odrediti razliku između života i smrti. Tokom ogromnog toplotnog talasa koji je usledio nakon uragana Ida u Luizijani 2021. godine, primera radi, stanovnici su nedeljama bili bez vode i struje. Nemogućnost da se tlo u Luizijani ohladi nakon oluje na kraju je ubila više ljudi od same oluje koja je pritom nastavila da pravi haos putujući dalje ka severu, preko Misisipija do Njujorka.”

Aurup Ganguli podseća da, iako se prema zvaničnim podacima o ekstremnim meteorološkim događajima oni dešavaju na svakih stotinu do pet stotina godina, njihov tempo se dramatično ubrzao.

Ganguli navodi primer lokacija u Indiji i Pakistanu koje su navikle na visoke temperature – čak i tamo je vrućina iznad svih očekivanja. “Klimatske promene, porast nivoa mora, eksploatacija podzemnih voda i starenje infrastrukture se dešavaju istovremeno,” kaže Ganguli, koji je još pre trinaest godina objavio rad u kojem se predviđaju temperature više od uobičajenih.

Ganguli se nedavno vratio iz Tanzanije, gde su u okviru NU programa Dijalog Civilizacija studenti učili o infrastrukturi jedne siromašne nacije, zavisne od turizma. “U Tanzaniji imamo stabilno zagrevanje i poplave izazvane obilnim padavinama, ali u drugim delovima zemlje imamo i sušu koja uništava useve,” objašnjava Ganguli. “Klimatske promene su globalni problem, ali siromašnije zemlje slabe na resursima su, naravno, više pogođene od bogatijih. Mnogo više života je izgubljeno, a ekonomski oporavak od katastrofa je neizvestan.”

Međutim, u lošoj ili nepostojećoj infrastrukturi nerazvijenih zemalja kao što je Tanzanija, krije se šansa – svaka novija infrastruktura mogla bi biti izgrađena daleko otpornija i prilagođenija niskoj emisiji gasova:

“Recimo, tako izgrađen transportni sektor mogao bi da bude primer dobre prakse čitavoj planeti. Oni (Tanzanija) moraju da počnu gotovo od nule, što im opet može omogućiti da u idejna rešenja za infrastrukturu bilo koje namene usade otpornost i operativnu efikasnost. Uz ciljanu pomoć industrijalizovanih zemalja i tehnologiju, nije isključeno da mesta na najvećem udaru klimatskih promena, poput Tanzanije, mogu da napreduju bez većih sagorevanja fosilnih goriva, istovremeno se kvalitetnije prilagođavajući klimatskim promenama.

Svi delimo ono što se dešava sa planetom,” zaključuje Ganguli.

Izvor: News@Northeastern

Foto:  George Chandrinos na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin