Broj pretraga na internetu u vezi sa „climate anxiety“ (klimatska anksioznost ili zabrinutost usled klimatskih promena) je povećan, prema podacima koje je prikupio Google. Klimatska anksioznost definiše se kao osećaj uznemirenosti zbog uticaja klimatskih promena. Ova pojava zabeležena je širom sveta, posebno među decom i mladima.
Pretrage na engleskom o terminu „climate anxiety“ u prvih 10 meseci 2023. godine su 27 puta veći nego u istom periodu 2017. godine. Tokom istog perioda došlo je do porasta pretraga u vezi sa klimatskom anksioznošću i na drugim svetskim jezicima. Pretrage na portugalskom su porasle 73 puta, na kineskom osam i po puta, a na arapskom jeziku zabeležen je porast za petinu.
Google Trends ne meri samo ukupan broj pretraga, već posmatra uzorak pretraga kako bi identifikovao trendove širom sveta. Za to se koristi mera koja se zove „interesovanje za pretragu“, da bi se sagledala relativna popularnost upita za pretragu tokom određenog vremena.
Nordijske zemlje su imale najveći udeo globalnih upita za pretragu u vezi sa klimatskom anksioznošću u poslednjih pet godina. Finska, Švedska, Danska i Norveška su činile više od 40% upita za pretragu u vezi sa „klimatskom anksioznošću“. Google navodi da su podaci prilagođeni da uzmu u obzir razlike u ukupnom broju pretraga, što omogućava da se uporede zemlje različite veličine stanovništva. Zbog toga bi manje zemlje mogu da budu na ispred onih sa više stanovnika.
Primećen je i globalni porast pretraga o budućnosti planete zajedno sa upitima o životnoj sredini u poslednjih 12 meseci. Kada se analiziraju vrste pretraga koje ljudi vrše, očigledno je da traže razumevanje, ali i žele da preduzmu akciju u vezi sa klimatskim promenama i očuvanjem planete. Na primer, „kako rešiti klimatske promene“ je jedna od pretraga o klimatskim promenama za koju je interesovanje naglo poraslo širom sveta u poslednje dve godine.
Google podaci pokazuju porast pretraga o budućnosti zajedno sa klimatskim promenama (porast od 120%), adaptacijama na klimatske promene (porast od 120%), održivošću (porast za 40%) i emisijama gasova staklene bašte (porast od 120%) u poslednjih 12 meseci.
Foto: Image by Kevin Snyman from Pixabay
