I Španija ima svoj “Stounhendž”, a otkrila ga je – nezapamćena suša

Zbog ogromnih suša u provinciji Kaseres u Španiji otkriven je praistorijski krug poznat kao Dolmen Gvadalperala, zbog povlačenja vode od lokalne brane.

Španci nekako preživljavaju izuzetno brutalno leto, a najteža situacija je svakako u ruralnim delovima zemlje, gde suša kakva nije viđena decenijama priređuje sva moguća i nemoguća neprijatna iznenađenja.

Ipak, desi se i poneko prijatno. Jedno od takvih obradovalo je arheologe – u provinciji Kaseres, gde se voda povukla od lokalne brane, otkrivši praistorijski kameni krug zvanično poznat kao Dolmen Gvadalperala, prenosi Rojters.

Daleko popularniji naziv ovog kruga je “španski Stounhendž”, a čine ga desetine megalitskog kamenja za koje se veruje da potiče iz petog milenijuma pre nove ere. Dolmen se trenutno nalazi u potpunosti otkriven u jednom uglu rezervoara Valdekanas, a vlasti provincije Kaseras tvrde da je nivo vode pao na samo 28 odsto kapaciteta:

“Iznenađeni smo ovom retkom prilikom da se približimo ovom nalazištu,” priznaje arheolog Enrike Kediljo iz madridskog Univerziteta Komplutense, jedan od prvih eksperata koji je “poleteo” ka dolmenu pre njegovog neumitnog ponovnog potapanja.

Dolmen je prvobitno otkrio nemački arheolog Hugo Obermajer 1926., ali je cela oblast potopljena 1963. godine u okviru projekta razvoja ruralnih oblasti tokom diktature Franciska Franka. Od tog momenta, dolmen će biti vidljiv samo četiri puta.

Dolmeni su vertikalno raspoređeno kamenje koje obično služi kao “nogare” za ravnu stenu. Iako su rasuti po celoj Zapadnoj Evropi, malo se zna o njihovim tvorcima. Aktuelna teorija jeste da su dolmeni zapravo grobnice, jer su u neposrednoj blizini mnogih od njih pronalaženi ljudski ostaci.

Lokalni istoričari i kancelarije za turizam trenutno se bore da se Dolmen Gvadalperala prenese u muzej ili jednostavno preseli na suvo. Dolmen je uveliko postao atrakcija, a brojni farmeri “prekomandovali” su sami sebe u vodiče.

Međutim, njihove kolege koje su ostale na poljima nemaju razloga za optimizam:

“Kap kiše nije pala od proleća. Nema vode za stoku, moramo da je donosimo,” očajan je Hose Manuel Komendador, dok njegov kolega Rufino Gvineja dodaje da mu je kompletan rod slatke paprike uništen.

Zahvaljujući klimatskim promenama, Pirinejsko poluostrvo je danas suvlje nego u poslednjih 1.200 godina, a prema studiji magazina Nature Geoscience, spasonosne zimske kiše će se najverovatnije i dalje smanjivati.

Foto: Reuters Susana Vera

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin