Infrastrukturni projekti mogli bi Beograd da pretvore u zeleni grad

Govoreći o infrastrukturnim planovima Srbije do 2027. godine, posebno u Beogradu, učesnica NALED panela rekla je da je za te projekte potrebna posebna opreznost.
infrastrukturni projekti u Beogradu

Preuzeto sa sajta Biznis.rs

Privredni rast Srbije u ovoj godini iznosiće do 3,5 odsto, dok će inflacija usporiti, ali je to ipak nedovoljno da bismo dostigli prosek evropskih zemalja, zaključeno je na panel diskusiji „Makroekonomski trendovi u 2024“, koju je organizovao NALED-ov Savez za fer konkurenciju uz podršku Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način”.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob (François Jacob) rekla je, odgovarajući na pitanje kako su turbulentni periodi u svetu uticali ne samo na svetsku već i na domaću, srpsku ekonomiju, da smo prošli kroz četiri godine krize, ratova, problema sa lancima snabdevanja, ali da pravi izazovi i promene tek predstoje.

Treba da se pomerimo sa kratkoročnih odluka na dugoročne strukturne promene. Bilo je vrlo lako u poslednjih nekoliko godina kriviti nekoga za probleme i da se sva krivica prebaci na eksterne događaje. Međutim, problem je što smo se veoma sporo prilagođavali u upravljanju ekonomijama. Mislili smo da ćemo završiti sa krizom nakom pandemije, ali se onda desio rat u Ukrajini, zatim u Gazi, blokada na Crvenom moru, poremećaji u lancima snabdevanja. Uvek će biti nekih spoljnih uticaja i faktora, ali moramo poslovati tako da nas ovakve krize ne uzdrmaju previše”, naglasila je Žakob.

Kada je reč o lokalnom poslovanju, srpska ekonomija je bila otporna zato što je dobijala pomoć, ali i zato što je imala dobru osnovu.

“U poslednje tri godine videli smo mnogo promena u zakonodavstvu, energetskom sektoru, oblasti zaštite životne sredine, u javnom sektoru, kao i društvenom. Zakonodavni okvir u Srbiji ima pozitivnih stvari, dobar je i jak. Posebno kada je reč o pristupanju EU. Ali je takođe važno da bude dobar i za privatni sektor”, ocenila je Žakob.

Ona je istakla da Srbija ima dosta problema u implementaciji jer je dosta toga započeto, ali nije u potpunosti došlo do primene.

“To mora da se promeni da bi poslovno okruženje moglo da se razvije. Takođe, neophodna je primena zelene transformacije u vezi sa održivošću. Kada dolazi do zelene transformacije može doći do toga da je okrenemo protiv razvoja infrastrukture, zato moramo da prestanemo da koristimo taj narativ, kao i da vidimo da je ona sjajan način za industrijski razvoj”, navela je stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Govoreći o infrastrukturnim planovima Srbije do 2027. godine, posebno u Beogradu, učesnica NALED panela rekla je da je za te projekte potrebna posebna opreznost.

“Ovaj razvoj se dešava u okviru dobrih parametara o održivosti, tako da ako planiramo razvoj infrastrukture u Beogradu hajde da razmišljamo kao da smo u 2050. godini, a ne 1990. To kažem jer mislim da svi imamo odgovornost, a posebno država, jer treba da ide u pravom smeru. U Beogradu se planira mnogo investicija, za pet godina on može postati divan zeleni grad ili užasno mesto”, ocenila je Fransoaz Žakob.

Ona je dodala da Srbija treba da obrati pažnju na zelenu transformaciju, jer to nije samo sadnja drveća, već je reč o primeni tehnoloških i društvenih rešenja.

“Dobijamo oko 80 miliona evra od banaka za razvoj, kako bismo neka od ovih rešenja i primenili. Srbija je dostigla oko 25 odsto realizacije ciljeva zelene tranzicije u odnosu na to gde bi trebalo da bude 2030. Nadamo se da će u narednih sedam godina doći do ubrzanja”, istakla je Žakob.

Cilj Agende 2030 je da ljudi budu u fokusu, kao i smanjenje nejednakosti, tako da oni koji su najranjiviji budu deo transformacije i ne osete efekte promene.

“Tu mislim ne samo na siromašne ljude, već i na stariju populaciju, kao i ljude sa invaliditetom. Pristup da nikoga ne ostavljamo iza sebe biće uključen u sve zakone. Srbija je jedna od zemalja koja je usvojila taj plan, samo je potrebno primeniti odredbe. Bez promena u školstvu, zdravstvu, energetici, digitalizaciji razvoj ne može biti održiv”, zaključila je stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob.

Ipak, državama Zapadnog Balkana je potreban veći ekonomski rast kako bi dostigle zemlje EU, poručio je Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD.

Rast bi mogao da se ubrza na četiri do pet odsto, to bi značilo realno brz razvoj. Za to su neophodne ne samo veće investicije, nego i efikasnija javna uprava i bolje upravljanje javnim preduzećima. Pre nekoliko godina rađeno je istraživanje koje je pokazalo da bi unapređenje efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih dovelo do povećanja BDP-a za dva procenta”, objasnio je Tabak i rekao da se na tome već radi.

Foto: Printscreen/Urbanistički zavod Beograda

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin