Neke teme dobile su na značaju, a mi izdvajamo nekoliko koje su obeležile poslovni sektor.
- Dekarbonizacija
Od hemijske industrije, preko potrošačkih proizvoda do cirkularne ekonomije, u velikoj meri zahvaljujući politikama i finansijskim podsticajima koji potiču iz Sjedinjenih Država i Evropske unije, dekarbonizacija je reč godine. Govorilo se o dekarbonizaciji transporta, posebno teškog transporta kao što su traktorske prikolice. Iznenađujuće, u centru dijaloga našli su se veliki sistemi prehrane jer u mnogome zavise od fosilnih goriva, đubriva itd. Tu su, naravno, i aktivnosti koje je teško umanjiti – procesi i proizvodi vezani za beton i aluminijum. Uklanjanje emisija u ovoj oblasti će osigurati da fokus na dekarbonizaciju nastavi da raste.
- Klimatska rešenja zasnovana na finansijama
Uloga finansija bila je glavna na godišnjoj klimatskoj konferenciji COP28, kao i u drugim političkim i bankarskim krugovima. Glavno pitanje je kako finansirati trilione dolara potrebne za prelazak na održivu ekonomiju i osigurati da takvo finansiranje osigurava dobrobit nedovoljno zastupljenih zajednica. Bitno je takođe i javno izveštavanje o rizicima vezanim za okruženje i klimu. Evropska unija je već uspostavila okvir transparentnosti, Uredbu o izveštavanju o održivosti finansija, koja nalaže način na koji finansijske institucije otkrivaju klimatske i održive rizike svog kreditiranja.
- Plastični otpad kao resurs
Sve su snažniji napori ka globalnom sporazumu o plastici, koji bi pravno obavezao nacije da prekinu dotok plastike u okeane i druge ekosisteme. Rastu i pritisci aktivista da kompanije javno objave svoj doprinos problemu plastičnog (i mikroplastičnog) otpada. Neki dobavljači plastičnog otpada – posebno kompanije za flaširanu vodu i druge napitke – suočavaju se sa različitim pravnim postupcima zbog sumnji u tvrdnje o recikliranim ambalažama.
- ESG u žiži korporativnih strategija
Kompanije se angažuju u ESG izveštavanju i strategiji. Izvršni direktori i dalje daju prioritet ciljevima ESG uprkos trenutnim ekonomskim i geopolitičkim preprekama. Firme za osiguranje trećih strana se uključuju kako bi osigurale da ESG ne bude samo besmislen termin. Regulatori svemu ovome daju dodatnu podršku, insistirajući na rigoroznosti zahteva, posebno u Evropi, gde nove direktive EU transformišu ESG izveštavanje.
Uprkos svemu tome, veliki je broj tužbi u vezi sa pitanjima ESG, hartija od vrednosti, lažnog izveštavanja o održivosti itd. gde se tužbe podnose zbog događaja koji navodno utiču na cenu akcija kompanija. Usred svega ovoga, čini se da postoji velika potražnja za ESG poslovima i karijerama.
- Veštačka inteligencija je od suštinskog značaja
Nijedna priča o 2023. ne bi bila potpuna bez pominjanja veštačke inteligencije, jer se o njenoj sposobnosti transformacije pričalo u svim industrijama. U oblasti održivosti, veštačka inteligencija se već koristi za rešavanje širokog spektra izazova – kompanije je koriste za identifikaciju zamenskih sastojaka za proizvode za pranje i čišćenje, sektor transporta koristi svoj potencijal da smanji emisije i poveća efikasnost, i sl. Veštačka inteligencija može pomoći u pronalaženju novih izvora litijuma, kobalta, bakra i nikla brže i sa manje štete po životnu sredinu. Ubrzano postaje i najvažniji alat profesionalaca za održivost u asimiliranju zapanjujuće količine kompleksnih podataka i identifikovanju skrivenih mogućnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sa druge strane, rast veštačke inteligencije podrazumeva ogromne količine energije koju tehnologija zahteva, pa se nove debate vode na temu kompromisa između poslovnih koristi i uticaja na životnu sredinu.
Foto: Sarah Dorweiler, Unsplash
