Konačno pokrenuta prva javna baza podataka o proizvodnji fosilnih goriva

Prva, u potpunosti javna baza podataka, lansirana je ovog ponedeljka, i pratiće i beležiti proizvodnju fosilnih goriva, njihove rezerve i emisije.
fosilna goriva

Iako bi trebalo da postoji već decenijama, lansirana je tek ovog ponedeljka: Prva, u potpunosti javna baza podataka koja će pratiti i beležiti proizvodnju fosilnih goriva, njihove rezerve i emisije. Pokretanje jedinstvenog arhiva poklapa se sa pregovorima o klimi koji se održavaju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Globalni registar fosilnih goriva uključuje podatke sa preko 50.000 naftnih i gasnih polja i ugljenih kopova u 89 zemalja. To pokriva 75% globalnih rezervi, proizvodnje i emisija, i dostupno je za javnu upotrebu.

Do sada su bili dostupni (ali za kupovinu) isključivo privatni podaci i analize svetske upotrebe i rezervi fosilnih goriva. Međunarodna Agencija za energetiku takođe održava javne podatke o nafti, gasu i uglju, ali se fokusira na potražnju za tim fosilnim gorivima, dok se nova baza podataka između ostalog fokusira na sve što će tek biti sagorevano.

Registar su razvili Carbon Tracker, neprofitan ekspertski tim koji istražuje efekte energetske tranzicije na finansijska tržišta, i Global Energy Monitor, organizacija koja prati različite energetske projekte širom sveta.

Korporacije, investitori i naučnici već imaju određeni nivo pristupa privatnim podacima o fosilnim gorivima. Mark Kampanejl, osnivač kompanije Carbon Tracker, nada se da će registar osnažiti grupe da pozivaju vlade na odgovornost, na primer, kada izdaju dozvole za vađenje fosilnih goriva.

„Civilna društva i njihove grupe moraju više da se fokusiraju na ono što vlade planiraju da urade u pogledu izdavanja dozvola – kako za ugalj, tako i za naftu i gas – i zapravo počnu da osporavaju sam proces izdavanja dozvola“, rekao je Kampanejl za Asošijeted pres.

Objavljivanje baze podataka i prateća analiza prikupljenih podataka poklapaju se sa dva kritična skupa razgovora o klimi na međunarodnom nivou — Generalnom skupštinom UN u Njujorku koja je počela 13. septembra, i COP27 u Šarm El Šeiku u novembru. Podaci poput onih objavljenih u registru mogli bi da naoružaju ekološke i klimatske grupe da izvrše pritisak na lidere da pristanu na snažnije politike koje rezultiraju manjim emisijama ugljenika.

U analizi podataka, otkriveno je da Sjedinjene Države i Rusija pod zemljom imaju dovoljno neiskorišćenog fosilnog goriva da iscrpe preostali svetski kapacitet ugljen-dioksida, a to je preostali ugljen-dioksid koji svet može da priušti da emituje pre nego što dođe do određene količine zagrevanja, u ovom slučaju 1,5 stepeni Celzijusa. Takođe, podaci pokazuju da bi ove rezerve proizvele 3,5 triliona tona emisija gasova staklene bašte, što je više od svih emisija proizvedenih još od Industrijske revolucije.

„Već imamo dovoljno netaknutih fosilnih goriva da bukvalno skuvamo planetu. Ne možemo priuštiti da ih koristimo sve – ili skoro bilo koji od njihovih izvora u ovom trenutku. Ponestalo nam je vremena da pravimo nove stvari starim metodama“, objašnjava Rob Džekson, klimatski naučnik sa Univerziteta Stenford koji nije bio uključen u razvoj baze podataka. “Sviđa mi se fokus na transparentnosti u proizvodnji i rezervama fosilnih goriva, sve do konkretnih projekata. To je jedinstven aspekt rada.”

Džekson je slikovito uporedio globalni budžet ugljenika sa kadom: „Možete da puštate vodu tek neko određeno vreme pre nego što ćete prepuniti kadu. Kada ste na ivici da je prepunite, vlade mogu ili “zavrnuti slavinu” (umanjujući emisiju gasova staklene bašte) ili više otvoriti odvod kade (uklanjajući ugljen-dioksid iz atmosfere).”

Baza podataka pokazuje da imamo mnogo više ugljen-dioksida nego što nam je potrebno kao globalnoj zajednici, i definitivno više nego dovoljno da preplavimo kadu, pa i da poplavimo čitavo kupatilo. Prema tome, investitori i akcionari bi trebalo da smatraju odgovornim donosioce odluka u najvećim svetskim kompanijama za naftu, gas i ugalj kada odobre nova ulaganja u ekstrakciju fosilnih goriva.

Mark Kampanejl dodaje da nadu polaže u investicione zajednice “koje na kraju krajeva poseduju sve te korporacije”, i da će one koristiti podatke da konačno dovedu u pitanje investicione planove kompanija koje planiraju dalje širenje projekata vezanih za naftu, gas i ugalj.

„Kompanije kao što su Shell i Exxon, Chevron i njihovi akcionari mogu koristiti analizu da zaista počnu da pokušavaju da guraju kompanije da se kreću u nekom potpuno drugom pravcu,” optimističan je Kampanejl.

Foto: Chris LeBoutillier na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin