Da bi rasvetlili ovaj fenomen, naučnici su sproveli eksperimente na miševima koji su bili izloženi i konzumirali mikroplastiku u periodu od četiri nedelje. Zanimljivo je da su otkrili da je ova mikroplastika migrirala u tkiva vitalnih organa kao što su mozak, jetra i bubrezi. Pored toga, istraživački tim je primetio i metaboličke promene u debelom crevu, jetri i mozgu nakon izlaganja mikroplastici. Ovi značajni nalazi su dokumentovani u časopisu Environmental Health Perspectives.
Od 1950-ih, kada je počela da se koristi plastika, proizvedeno je neverovatnih 7 milijardi tona plastike, a svake godine se dodatno proizvede 400 miliona tona godišnje. Većina ove plastike završava kao otpad na deponijama ili u životnoj sredini, gde se sporo i postepeno raspada na manje fragmente. Mikroplastika se sastoji od minijaturnih komada razgrađene plastike. Ove sitne plastične čestice mogu kontaminirati našu vodu za piće i izvore hrane, posebno hranu koja potiče iz mora. Mikroplastika takođe može biti prisutna u kućnoj prašini, što dovodi do potencijalnog udisanja od strane ljudi.
Istraživači procenjuju da prosečna osoba svake nedelje unese oko 5 grama mikroplastike, što je otprilike ekvivalentno količini koja može da stane u kašiku za supu. Na osnovu ove procene ispada da jedna osoba konzumira oko 21 grama mikroplastike mesečno, a 250 grama godišnje. Tokom života koji obuhvata oko 79 godina, to bi potencijalno znači da se konzumira i do 20 kilograma mikroplastike.
Istraživači planiraju da prošire svoju studiju istraživanjem potencijalnog uticaja različitih načina ishrane, kao što je ishrana sa visokim sadržajem masti u odnosu na ishranu bogatu vlaknima, na unošenje i zadržavanje plastike u organizumu. Vrše se istraživanja kako mikroplastika može da menja sastav crevnih mikroorganizama da bi se bolje razumele potencijalne zdravstvene posledice. Postoji zabrinutost da bi dugotrajno prisustvo mikroplastike u probavnom sistemu moglo dovesti do sistemskih zdravstvenih problema, jer stanje probavnog trakta može imati širok spektar efekata na različite organe u telu.
Foto: Ilustracija generisana pomoću veštačke inteligencije (ChatGPT/DALL·E, OpenAI)
