Negativne cene električne energije otkrivaju da je tržište i dalje nespremno da iskoristi pun potencijal obnovljive energije

Proizvođači električne energije na berzama širom Evrope nudili su prošlog vikenda i do 500 evra po megavat-satu, samo da neko preuzme njihovu robu.
obnovljiva energija

Preuzeto sa sajta Balkangreenenergynews

Rekordne negativne cene – situacija u kojoj proizvođači nude novac potrošačima da preuzmu energiju – odraz su dinamičnih promena koje su obnovljivi izvori energije doneli na tržište električne energije i ujedno signal da su evropske zemlje, nespremne da iskoriste sav potencijal koji pružaju solar i vetar. Da bi se to promenilo, kako kažu stručnjaci sa kojima smo razgovarali, neophodna su tržišta fleksibilnosti ili fleksibilni modeli potrošnje i kapaciteti za skladištenje energije. Iako berze na Zapadnom Balkanu nemaju opciju negativnih cena, to će se u budućnosti dogoditi, pa će ista rešenja biti potrebna i u ovom delu Evrope.

Negativna cena električne energije u nedelju 2. jula dostigla je 500 evra po megavat-satu, što je maksimum koji je propisima dozvoljen u EU.

Reč je, naravno, o veleprodajnim cenama i o kratkim periodima, pa mali potrošači struje od toga ne mogu da profitiraju, ali to ne znači da i oni, i svi ostali potrošači i proizvođači, neće imati koristi u budućnosti kada se aktiviraju modeli da se višak zelene energije odmah iskoristi ili uskladišti.

KOER: Indikator dinamičnosti koju obnovljiva energija donosi na tržište energije

U hrvatskoj firmi KOER, agregatoru koji je pokrenuo prvu virtelnu elektranu u ovoj zemlji, kažu da su u nedelju, zahvaljujući visokoj proizvodnji energije iz sunca i vetra, zabeležene neverovatno niske, čak negativne cene.

Na hrvatskom CROPEX-u najniža cena je bila -500 evra po megavat-satu, a ukupno 15 sati su cene bile nula ili manje od nule.

Sličan trend bio je na tržištima Austrije, Holandije, Mađarske, Nemačke i Slovenije, gde su cene bile -500 evra, dok su Belgija, Francuska, Velika Britanija i Švajcarska zabeležile neobično niske cene.

„Ovi događaji ističu koliko obnovljivi izvori energije mogu utjecati na tržišne uvjete. Iako ovaj dan može izgledati kao anomalija, to je svakako indikator dinamičnosti koju obnovljiva energija donosi na tržište energije“, ističu u KOER-u.

Mesečni izveštaj slovenačke kompanije Interenergo o kretanju cena na tržištu pokazuje da je povećanje kapaciteta za korišćenje solarne energije povećalo i broj sati sa negativnim cenama. Samo u Nemačkoj, kako se dodaje, tokom prvih sedan dana jula 25 sati ili 15 odsto ukupnog vremena cene su bile ispod nule.

Pregl: Glavni problem je nedostatak tržišta fleksibilnosti i skladišta energije

Na pitanje šta je izazvalo negativne cene širom Evrope, Miha Pregl, direktor za evropska tržišta električne energije u Energetskoj asocijaciji Sjedinjenih Država (eng. Unated States Energy Association – USEA) kaže da su negativne cene retkost, a posebno dostizanje praga minimalne dozvoljene cene od 500 evra.

Pošto je dostizanje praga uvek izuzetan događaj, kako kaže, trebalo bi sačekati same berze da detaljno analiziraju situaciju i daju izveštaj. Ali, dodaje, čini se da je velika proizvodnja iz obnovljivih izvora, pre svega solara, s obzirom da se pomenut prag dostignut oko 14-15 sati, imala veliki uticaj u kombinaciji sa manjom potrošnjom tokom vikenda.

Vikendi su posebno “problematični”

Inače, Evropska unija je prošle godine instalirala solarne elektrane snage 41,4 GW što je povećanje od 47 odsto u odnosu na 28,1 GW i rast od 42 odsto u 2021.

“Negativne cene su situacija kada proizvođač iz različitih razloga nije voljan da prestane sa proizvodnjom, čak i ako za to mora da plati. Razlozi za to su različiti, možda je preskupo isključiti i uključiti proizvodnu jedinicu na jedan sat tokom dana odnosno jeftinije platiti nekome da preuzme jedan sat proizvodnje”, kaže on.

Analitičari ističu da bi ovo moglo da se ponavlja i narednih vikenda tokom leta, a Pregl navodi da EU ima ambiciozne ciljeve za instalaciju elektrana na obnovlljive izvore, a rat u Ukrajini je čak ubrzao ovaj proces.

Vikendi su, kako kaže, posebno “problematični”, jer potrošnja opada zbog slabijih privrednih aktivnosti, a slično je i kod nekih državnih praznika, kako što je Uskrs, kada temperature znaju da budu nešto više, pa je manja potreba za grejanjem. Uz manju privrednu aktivnost i veću proizvodnju vetra i solara, to je idealna situacija za negativne cene.

Nedelja je bila idealna za punjenje električnog automobila i baterija, proizvodnju zelenog vodonika, ili aktivaciju reverzibilnih hidroelektrana

U suštini može se konstatovati da tržište, i svi na njemu, još nisu spremni da iskoriste pravi potencijal obnovljivih izvora. Baš tako, kaže Pregl, i dodaje da je glavni problem što nemamo tržište fleksibilnosti i skladišta.

Situacija kao što je bila prethodnog vikenda je bila idealna za punjenje sopstvenog električnog automobila i baterija, ili povećanje proizvodnje zelenog vodonika, ili aktivaciju reverzibilnih hidroelektrana (RHE). Problem je, ističe, što nema dovoljno prostora za skladištenje i fleksibilnu potrošnju.

Nema dovoljno baterija, reverzibilnih hidroelektrana, koje mogu da koriste struju u slučaju prevelike proizvodnje, i negativne cene su jasan signal da nam je potrebno više takvih kapaciteta, naglašava Prigl.

On, takođe, navodi da je prošlog vikenda bilo i dosta zemalja bez negativnih cena, pa je, na primer, cena u Sloveniji bila -500 evra, a nedaleko, u Italiji 93,21. To govori da nedostaju prekogranični dalekovodi, pa su negativne cene i signal donosiocima odluka da bi to trebalo promeniti.

Na pitanje da li reforma modela evropskog tržišta električne energije, koja je u toku, može da reši ove probleme Prigl kaže da je to ideja, ali i dalje se ne zna se kako će ta reforma izgledati jer su u toku pregovori između članica EU.

Stojčevski: I region će u nekom trenutnu uvesti negativne cene

„Sve  je ovo očekivano, i dešavaće se u određenim periodima tokom godine i velikih praznika, jer je proizvodnja veća nego potrošnja, i to u dnevnim satima i satima male potrošnje, kada je sunce najjače”, kaže Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze SEEPEX.

To pokazuje, kako dodaje, da dalja integracija obnovljive energije zahteva investiranje u skladištenje energije, jer bez njiih investicije u solar i vetar neće biti isplative da se realizuju.

Negativne cene, kako navodi, nisu moguće na srpskoj berzi SEEPEX, kao ni na celokupnom tržištu električne energije u Srbiji. Iako su učesnici na berzi tražili da se uvedu, to trenutno ne dozvoljavaju propisi, odnosno morali bi da se menjaju zakoni o porezu na dodatnu vrednost, o energetici, i verovatno tržišna pravila.

Najniža cena koja može da se ostvari na SEEPEX-u je nula, kaže Stojčevski.

Trenutno na srpskom organizovanom tržištu nema igrača koji bi mogli da dođu u situaciju da imaju interes da nude negativne cene, ali bi to moglo da se desi kada budu izgrađene elektrane koje su u planu. Naravno, njima će na raspolaganju biti i druga rešenja kako ne bi morali da dođu u situaciju da budu pogođeni takvim cenama ili plaćali penale jer isporučuju energiju koju nema ko da preuzme.

Oni će, prema rečima Stojčevskog, moći da to spreče trgovinom na unutardnevnom tržištu, bilateralnom tržištu, izgradnjom skladišta ili učešćem u nekoj većoj balansnoj grupi.

Trebalo bi napomenuti da, ako se ne uvede negativna cena na SEEPEX, može doći do situacije da se proizvedena električna energija ne može plasirati na tržište, što dovodi do pravljenja odstupanja, angažovanja balansne energije (koja je najskuplja) i plaćanja tih odstupanja.

Ovo se odnosi i na sve novouspostavljene berze u regionu, kao što su albanska ALPEX, crnogorska BELEN i berza u Severnoj Makedoniji, kojom upravlja MEMO, i tržišta koja nemaju uvedenu negativnu cenu.

Ovakva situacija se rešava uvođenjem negativnih cena, što je evropsko rešenje, koje će svakako i Srbija i region u jednom trenutku da omoguće, kaže Stojčevski.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin