Održana Deveta ministarska konferencija o životnoj sredini za Evropu

Predstavljen je izveštaj Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP) u okviru devete ministarske konferencije o životnoj sredini za Evropu,
životna sredina

Preuzeto: energetskiportal

Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

U okviru Devete ministarske konferencije o životnoj sredini za Evropu, predstavljen je izveštaj Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP). U izveštaju je naveden postignuti napredak u zaštiti životne sredine, ali su istaknuti i značajni nedostaci koji predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi i životne sredine u panevropskom regionu, zbog čega su iznete i preporuke koje su neophodne da se sprovedu kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.

Tema izveštaja bila je trostruka planetarna kriza sa kojom se suočavamo: klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta.

Kada je reč o zagađenju vazduha, navedeno je da napredak postoji, ali da je potrebno uložiti veći napor. U 41 evropskoj državi zabeleženo je smanjenje uticaja finih čestica materije (PM) na zdravlje ljudi za 13 odsto u periodu od 2009. do 2018. godine, kao i azotnih oksida za 54 odsto. Međutim, procenat prerane smrti usled izlaganja prizmenom ozonu porastao je za 24 odsto.

Iako su se sve zemlje u panevropskom regionu obavezale na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, neto emisija i dalje raste. Smanjenje je zabeleženo u zapadnom delu Evrope u periodu od 2014. do 2019. godine, ali se rezultat poništava povećanjem emisija u ostatku regiona.

Upotreba obnovljivih izvora energije nedovoljno se brzo razvija u odnosu na povećanje ukupne finalne potrošnje energije. Region se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, čak 78 odsto u proseku ukupne finalne potrošnje energije potiče od fosilnih goriva.

Kada je reč o vodi, klimatske promene i čovekovo delovanje dovode do poplava, suša, bolesti koje se prenose vodom i promene biodiverziteta u vodenim ekosistemima. Ispuštanje urbanih i industrijskih otpadnih voda i dalje je značajno prisutno u mnogim delovima regiona.

Foto-ilustracija: Pixabay (lpittman)

U izveštaju se ističe velika zabrinutost za biodiverzitet i ekosisteme. Mali broj staništa ima dobar status očuvanja. Sredozemno more i Crno more i dalje su veoma izlovljeni, dok je mali napredak u oporavku ribljeg fonda zabeležen samo u severoistočnom Atlantskom okeanu i Baltičkom moru. Zemljište se i dalje prenamenjuje za urbani i infrastrukturni razvoj, ali se stopa u većini zemalja članica EEA ipak smanjuje. Iako se procenat kopnenih i morskih zaštićenih područja značajno povećao, sveukupni gubitak biodiveriteta se nastavlja.

Zagađenje mora predstavlja veliki problem u većini morskih regiona. Otpad, naročito plastični, prepoznat je kao globalna pretnja za obalne i morske ekosisteme u većini oblasti. Klimatske promene izazivaju značajne promene, porastom temperature površine more od oko 0,2°C u severnom Atlantiku i 0,5°C u Crnom moru u periodu od 10 godina, a takođe je primećeno i zakiseljavanje površinske vode, brzinom od 0,02 pH jedinice u periodu jedne decenije.

Govoreći o upravljanju otpadom beleži se napredak, ali količina generisanja novog otpada nastavlja da raste. Stope reciklaže se značajno razlikuju među zemljama i posebno su niske u Istočnoj i Centralnoj Evropi, a stopa reciklaže komunalnog otpada iznad 45 odsto postoji samo u nekolicini zemlja.

U izveštaju je bilo reči i o hemikalijama i mineralima koji imaju važnu ulogu u dostizanju neto nulte emisije GHG, kao i za održivu ekonomiju. Naročito važni minerali su oni koji se koriste u električnoj i elektronskoj opremi i baterijama. Tokom proteklih pola veka količina izvađenih minerala se utrostručila na globalnom nivou. Procenat učešća vađenja i prerade prirodnih resursa u ukupnom gubitku biodiverziteta i vodenog stresa iznosi 90 odsto, ali prisutan je i uticaj na klimatske promene u iznosu od 50 odsto.

Na osnovu iznetih informacija zaključeno je da su sve države članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE) u različitom stepenu napredovale u uspostavljanju nacionalnog sistema tokom proteklih godina, ali ipak nedovoljno. Državama je dalje potrebna pomoć da u potpunosti implementiraju sve principe i stubove Sistema. Sistem upravljanja životnom sredinom u panevropskom regionu ostaje delimično fragmentisan u smislu primenjene politike, institucija i usklađivanja zakonodavstva. U izveštaju se navodi da je potrebno jačanje sistema upravljanja životnom sredinom i postojećih politika.

Katarina Vuinac

Foto: energetskiportal

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin