OIE Srbija 2022 (I panel): Energetska tranzicija ne može da čeka

Evropa mora zajedničkim snagama da radi na povećanju energetske autonomije – zaključci su prvog panela održanog na konferenciji OIE Srbija 2022 koja je izazvala veliku pažnju javnosti.

Preuzeto: oie.rs

Srbija bi trebalo da ima bar 5 GW u OIE do 2030. godine; pandemija kovida i rat u Ukrajini pokazali su koliko je važno da budemo energetski nezavisni; EPS će posle 2025. godine investirati u solarne elektrane; Evropa mora zajedničkim snagama da radi na povećanju energetske autonomije – zaključci su prvog panela održanog na konferenciji OIE Srbija 2022 koja je izazvala veliku pažnju javnosti.

Na panelu koji je bio posvećen uticaju globalne bezbednosne, ekonomske i energetske krize u razvoju projekata OIE, učestvovali su: zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle, šef EIB-a za Zapadni Balkan Alessandro Bragonzi, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković i izvršni direktor za trgovinu električnom energijom EPS Dragan Vlaisavljević. Panel je moderirao Nenad Jovanović iz LDK konsultanata.

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle govorio je o značaju zajedničkih aukcija u regionu.

– Možda je nepopularno mišljenje, ali energetska nezavisnost ne postoji. Naravno da treba da povećamo otpornost i autonomiju, ali zajedničkim snagama i u tom smislu treba da razmišljamo o zajedničkim aukcijama među zemljama jer važan je regionalni nivo – zaključio je Buschle.

Alessandro Bragonzi je istakao da je EIB investirala čak 62 milijarde evra u energetiku u prethodnih pet godina. On je dodao da je njihov cilj da podrže zemlje Zapadnog Balkana u borbi sa energetskom krizom, kao i da se usklade sa merama koje promoviše Evropska unija.

Državna sekretarka u Ministarstvu energetike i rudarstva Jovanka Atanacković naglasila je da su pandemija kovida i rat u Ukrajini pokazali koliko je važno da budemo energetski nezavisni.

– Trebalo bi da imamo bar 5 GW u OIE do 2030. godine i ne možemo više da čekamo. Moramo paralelno raditi na više polja. Naš san je reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 i znamo kako to da uradimo – rekla je Atanackovićeva.

Dirk Buschle, Alessandro Bragonzi i Jovanka Atanacković

Kao jedan od najvažnijih projekata u oblasti štednje električne energije, Atanackovićeva izdvaja institut kupaca-proizvođača električne energije.

– Trenutno je instalirano 3,8 MW solarnih kapaciteta, dok je 37 MW u procesu priključenja i to je rezultat za samo 6, 7 meseci koliko se primenjuje institut prozjumera. U procesu tranzicije na OIE, veoma je važna uloga građana – podseća Atanackovićeva.

Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom JP EPS Dragan Vlaisavljević otkrio je da je do 2025. godine glavni fokus EPS na revitalizaciji postojećih hidroelektrana, a posle toga EPS će investirati u solarne elektrane. On je najavio da je, osim vetroparka Kostolac, u pripremi izgradnja još dva vetroparka od ukupno 300 MW. EPS takođe pregovara sa velikim svetskim investitorima u vetroparkove o ugovorima za otkup električne energije.

– Ono što nedostaje je povezivanje regiona. Pravo dizanje likvidnosti organizovanog tržišta desiće se kada ceo region uđe u povezano evropsko tržište za električnu energiju. To znaju i investitori koji planiraju da ulože stotine miliona evra u vetroparkove i banke koje im daju kredite i koji ne veruju u likvidnost unutardnevnog tržišta – istakao je Vlaisavljević.

Foto: oie.rs

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin