Globalna prosečna temperatura za period proteklih 12 meseci, od juna 2023. do maja 2024.godine, bila je 1,63 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, što je čini najtoplijom zabeleženom godinom do sada. Takođe, to je bio i najduži period u kojem je temperatura bila iznad praga od 1,5 stepeni Celzijusa koji je dogovoren u okviru sporazuma iz Pariza.
U proteklih 12 meseci klimatski rekordi obaraju se jedan za drugim, što je prvenstveno posledica naših emisija gasova sa efektom staklene bašte. Nastavimo li sa praksom kao do sad možemo i na dalje očekivati obaranje rekorda uz sve ekstremnije vremenske uslove
Ovakve vrednosti temperatura u proteklom periodu ne znače nužno da je cilj sporazuma iz Pariza, da globalno zagrevanje ne prelazi 1,5 stepeni Celzijusa iznad proseka predindustrijskog doba pređen, s obzirom na to da se ovaj cilj meri prosekom tokom decenija, a ne pojedinačnih godina. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste trend koji ukazuje na sve ekstremnije temperature i vremenske pojave uzrokovane klimatskim promenama, kao i na rizik od katastrofalnih tačaka preokreta.
Podaci sugerišu da bi ova godina mogla biti toplija od 2023. godine, koja je bila najtoplija ikada zabeležena. Procenjuje se da je šansa približno 95% da 2024. godina obori rekord 2023. i postane nova najtoplija godina otkako su započeta globalna merenja temperature u sredini 1800-ih.
„Nije pitanje 1,5C ili smrt – svaka 0,1C ima ogroman značaj jer govorimo o globalnim prosečnim temperaturama, koje se pretvaraju u ogromne temperaturne razlike na lokalnom nivou,“ rekao je François Gemenne, autor IPCC izveštaja o klimatskim promenama.
Image by 👀 Mabel Amber, who will one day from Pixabay
