Međutim, takvi projekti i dalje dobijaju manje od 1% međunarodnog finansiranja razvoja, prema ovoj organizaciji, koja se bavi zaštitom životne sredine.
Otrovne čestice u vazduhu su četvrti najveći ubica na globalnom nivou, ali aktivisti kažu da napori da ih se otarasimo pate od „hroničnog“ u nedostatka finansiranja. Samo krvni pritisak, pušenje i ishrana imaju veći negativan uticaj na ljudsko zdravlje.
Džejn Berston, izvršna direktorka Fonda za čist vazduh, rekla je da „čišćenje“ vazduha spasava živote, razvija ekonomiju i usporava klimatsku krizu, dodajući: „To je jedna od stvari koja ima najveći uticaj u odnosu na potrošen novac“.
Međunarodna ulaganja u fosilna goriva dostigla je vrhunac 2019. godine nakon čega opada, ali je i dalje prisutna. U 2021. godini, oko 1,5 milijardi dolara potrošeno je na projekte fosilnih goriva poput izgradnje elektrana na ugalj ili gasovoda, što je značajno manje od 11,9 milijardi dolara koliko je zabeleženo dve godine ranije. U međuvremenu iznos potrošen na borbu protiv zagađenja vazduha na otvorenom porastao je na 2,3 milijarde dolara. Ovaj trend je pozitivan, ali se ne razvija dovoljno brzo.
Uprkos ovoj promeni, potrošnja usmerena na čist vazduh činila je samo 1% međunarodnog razvojnog finansiranja i 2% međunarodnih javnih finansijskih sredstava za klimu između 2015. i 2021. godine.
Geografska raspodela sredstava za čist vazduh takođe nije ravnomerna. Afrika je dobila 5 odsto od ukupnih sredstava za finansiranje poboljšanja kvaliteta vazduha između 2017. i 2021. godine, uprkos tome što je dom za pet od 10 zemalja sa najvišim nivoom zagađenja vazduha u svetu. U isto vreme, pet azijskih zemalja – Kina, Filipini, Bangladeš, Mongolija i Pakistan je dobilo 86 odsto sredstava.
Naučnici nisu sigurni koliko tačno ljudi umre usled posledica izazvanih lošim kvalitetom vazduha d prljavog vazduha svake godine. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije taj broj je oko 4,2 miliona prevremenih smrti samo tokom 2019. godine.
Neke zemlje su preduzele velike korake da poboljšaju kvalitet vazduha. Jedna od njih je i Kina koja je objavila „rat protiv zagađenja“ 2014. godine i smanjila nivoe sitnih čestica za 40 odsto u jednoj deceniji. Kao rezultat toga, stanovnici Pekinga mogu očekivati da će u proseku živeti četiri godine duže, prema izveštaju Indeksa kvaliteta života Univerziteta u Čikagu.
Cena nereagovanja na zagađenje vazduha za naše zdravlje i naša društva i privrede je već previsoka i neprihvatljiva. Vreme je da se ti troškovi prebace sa ljudi i zdravstvenog sektora na one koji proizvode zagađenje kako bi uspeli da smanjimo zagađenje vazduha na izvoru.
