Preuzeto sa sajta Balkangreenenergynews
Akcioni planovi i finansijska podrška EU su veoma malo pomogli u tranziciji članica ka cirkularnoj ekonomiji, posebno kada je u pitanju cirkularni dizajn proizvoda i proizvodnih procesa, saopštio je ECA.
S obzirom na takvu situaciju, EU ima male šanse da ostvari svoj cilj da udvostruči stopu reciklaže materijala tokom ove decenije u odnosu na prethodnu, navodi se u saopštenju ECA.
Između 2015. i 2021. prosečna stopa cirkularnosti za svih 27 zemalja EU porasla je za samo 0,4 procentna poena, pri čemu je sedam država – Litvanija, Švedska, Rumunija, Danska, Luksemburg, Finska i Poljska – čak nazadovalo tokom tog perioda.
Prosečna stopa cirkularnosti između 2015. i 2021. porasla je za samo 0,4 procentna poena, pri čemu je sedam zemalja čak nazadovalo
EU je izdvojila više od 10 milijardi evra između 2016. i 2020. godine za ulaganje u zelene inovacije i podršku preduzećima da napreduju u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Međutim, zemlje članice su potrošile ogromnu većinu ovog novca na upravljanje otpadom, a ne na njegovu prevenciju kroz cirkularni dizajn proizvoda, napominje ECA.
Štednja materijala i svođenje otpada na najmanju moguću meru su od suštinskog značaja za postizanje ciljeva Evropskog zelenog dogovora, rekla je članica ECA Annemie Turtelboom, dodavši da je tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji “skoro u zastoju u evropskim zemljama.”
Tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji je “skoro u zastoju” u zemljama EU
Konstatujući da je napredak zemalja EU zaustavljen poslednjih godina, revizori su takođe istakli nedovoljan fokus na dizajnu proizvoda koji bi pomogao da oni budu bezbedniji, a proizvodni procesi održiviji.
ECA ističe i problem planirane zastarelosti proizvoda
ECA je posebno istakla i problem planirane zastarelosti (planned obsolescence) – prakse veštačkog ograničavanja životnog veka ili upotrebne vrednosti proizvoda kako bi morao biti zamenjen novim.
