Svetski dan životinja je godišnji događaj koji se obeležava svake godine 4. oktobra, sa ciljem da se unaprede prava i dobrobit životinja širom sveta. Ovaj važan dan se obeležava još od 1925. godine, sa rastućom međunarodnom zajednicom koja nastoji da okonča bespotrebnu patnju svih životinja.
Povećanjem svesti i unapređenjem obrazovanja širom sveta, pomaže se u stvaranju prostora u kome se divlje i domaće životinje prepoznaju kao bića koja imaju misli, osećanja i individualne ličnosti. Njihova dobrobit i tretman moraju to odražavati.
Nažalost, danas postoji sve više pritisaka sa kojima se suočavaju životinje širom sveta, tako da dani podizanja svesti poput Svetskog dana životinja pomažu da se istakne zaštita životinja kao prioritetno pitanje od globalnog značaja. Mi vam ovde predstavljamo samo neke od pritisaka sa kojima se suočavaju određene životinjske vrste.
Slonovi – bilo da su uzeti iz divljine ili uzgajani u zatočeništvu, slonovi koji se eksploatišu za zabavu mogu patiti zbog stalnog sputavanja lancima, nedostatka društvene interakcije sa drugim slonovima, neadekvatne ishrane i zahtevnih ili čak štetnih aktivnosti koje dovode do stresa i zdravstvenih problema. Primer eksploatacije slonova za turističku industriju je jahanje slonova u delovima Azije. Dodatni problem je što nakon godina zatočeništva, vrlo često nije moguće pustiti zarobljene slonove u divljinu. U ovim slučajevima potrebno je pronaći alternativna rešenja gde su fizičke i psihičke potrebe slonova zadovoljene.
Tigrovi – Hiljade tigrova širom sveta se love i uzgajaju radi profita. Eksploatišu se kao egzotični kućni ljubimci, kao deo zabavnih predstava i tradicionalnoj medicini. Umesto da žive slobodno u svojim prirodnim staništima, mnogi zarobljeni tigrovi žive u teškim uslovima. Što je još gore populacija divljih tigrova opada.
Domaće životinje – 80 milijardi kopnenih životinja, uključujući kokoške, svinje i krave, koristi se godišnje za poljoprivredu. Procenjuje se da je 56 milijardi zarobljeno u sistemima fabričke poljoprivrede. Ovaj ogroman broj čak ne uključuje milijarde vodenih životinja koje su zatvorene u podvodnim fabrikama, gde su van vida i veoma van pameti. Na fabričkim farmama životinje žive u neprirodnom okruženju i podnose nepotrebnu i ekstremnu psihičku i fizičku patnju. Staništa divljih životinja su takođe uništena da bi se uzgajali usevi za ishranu milijardi životinja na farmama. Fabrička poljoprivreda je globalno pitanje i samo uz globalno rešenje mogu se zaštititi životinje i poboljšati njihova dobrobit.
Kitovi i delfini – nažalost, trenutno postoji oko 3.000 kitova i delfina u zatočeništvu u zoološkim vrtovima, akvarijumima ili morskim parkovima širom sveta. Često su ove životinje premlade odvojene od svojih majki, zatvorene u bazene koji su mnogo manji od njihovog prirodnog staništa, a može im biti uskraćena i hrana za potrebe treninga, što im uzrokuje stalni stres i patnju. Oni podnose surovu stvarnost u ime zabave, što čak može dovesti do samopovređivanja
