Predmet je prvi te vrste koji je podnet Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, a ako bude uspešan, mogao bi da ima pravno obavezujuće posledice za vlade zemalja protiv kojih je podneta tužba.
Šestoro mladih koji su podneli tužbu tvrde da su šumski požari koji se događaju u Portugalu svake godine od 2017. direktna posledica globalnog zagrevanja. Oni, takođe, tvrde da se njihova osnovna ljudska prava, uključujući pravo na život, privatnost, porodični život i slobodu od diskriminacije, krše zbog nevoljnosti vlada da se bore protiv klimatskih promena.
Kažu da su već trpe značajne uticaje klimatskih promena, posebno zbog ekstremnih temperatura u Portugalu koje ih primoravaju da provode vreme u zatvorenom prostoru i ograničavaju njihovu sposobnost da spavaju, koncentrišu se ili vežbaju. Neki takođe pate od eko-anksioznosti, alergija i respiratornih problema uključujući astmu.
Niko od mladih podnosilaca tužbe ne traži novčanu nadoknadu.
„Želim zeleni svet bez zagađenja, želim da budem zdrava“, kaže 11-godišnja Marijana. „U ovom slučaju sam jer sam zaista zabrinut za svoju budućnost. Plašim se kako će izgledati mesto gde živimo“.
Očekuje se da će advokati koji zastupaju šest mladih tužilaca na sudu tvrditi da trenutne politike 32 vlade stavljaju svet na kurs koji znači 3 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja do kraja veka.
Studija Lanceta iz 2021. godine pokazala je da su klimatska anksioznost i nezadovoljstvo odgovorima vlade na klimatske promene široko rasprostranjeni kod dece i mladih širom sveta i da utiču na njihovo svakodnevno funkcionisanje. Na osnovu ankete od 10.000 dece i mladih od 16 do 25 godina u 10 zemalja širom sveta, studija ukazuje da je uočen neuspeh vlada da reaguju na klimatsku krizu.
U odvojenim i zajedničkim odgovorima na slučaj, vlade tuženih država tvrde da podnosioci zahteva nisu dovoljno dokazali da su stradali kao direktna posledica klimatskih promena ili požara u Portugalu.
Oni tvrde da nema dokaza koji pokazuju da klimatske promene predstavljaju neposredan rizik po ljudske živote ili zdravlje, a takođe tvrde da je klimatska politika izvan delokruga nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava bi pravno obavezala 32 vlade odjednom da pojačaju svoje klimatske akcije smanjenjem emisije gasova staklene bašte i postupnim ukidanjem fosilnih goriva. To bi takođe uticalo na nacionalne sudove koji su tražili smernice od Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima u vezi sa klimatskim promenama. Presuda se očekuje za devet do 18 meseci.
Photo by Markus Spiske
