Izveštaj naglašava najzagađenije zemlje i teritorije širom sveta. Tim naučnika u IQAir-u analizirao je podatke sa preko 30.000 stanica za praćenje u 134 države, teritorije i regiona kako bi sastavio ovaj sveobuhvatni izveštaj.
Prema podacima, neverovatnih 92,5 posto praćenih lokacija premašilo je godišnje smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za sitne čestice (PM 2,5). Ova alarmantna statistika naglašava hitnu potrebu za rešavanjem problema zagađenja vazduha, koje je identifikovano kao jedna od vodećih ekoloških pretnji ljudskom zdravlju. SZO procenjuje da zagađenje vazduha doprinosi jednom od svakih devet smrtnih slučajeva širom sveta, što rezultira oko sedam miliona prevremenih smrti godišnje.
Uprkos ovako lošim rezultatima, postoji nekoliko zemalja koje su uspešno ispunile godišnje smernice SZO za PM 2,5. Ove nacije uključuju Australiju, Novi Zeland, Estoniju, Island, Finsku, Grenadu i Mauricijus. Njihova posvećenost održavanju standarda čistog vazduha služi kao svetionik nade u globalnoj borbi protiv zagađenja vazduha.
U prethodnoj godini kao najzagađenije zemlje identifikovani su Bangladeš, Pakistan, Indija, Tadžikistan i Burkina Faso.
Afrika se pokazala kao najnezastupljeniji kontinent u izveštaju, sa jednom trećinom njenog stanovništva koje nema pristup podacima o kvalitetu vazduha. Samo 24 od 54 zemlje u Africi imale su dovoljno podataka za praćenje kvaliteta vazduha.
Prvih deset najzagađenijih gradova u 2023. nalazilo se u centralnoj i južnoj Aziji, a Indija je domaćin četiri najzagađenija grada.
Srbija je na 43 mestu od 134 zemalja kada je u pitanju loš kvalitet vazduha, a od država u Evropi lošiji kvalitet vazduha imaju samo još Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. Kada je u pitanju lista gradova, Beograd se nalazi na 44 mestu.
Izveštaj, takođe, ističe rasprostranjen uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi, posebno u jako zagađenim sredinama gde bi ovakvi uslovi mogli doprineti da se skrati očekivani životni vek za nekoliko godina.
Nezavisni monitori kvaliteta vazduha su otkrili da se određene marginalizovane i ranjive zajednice suočavaju sa nesrazmernom količinom izloženosti vazduhu lošeg kvaliteta. Nedostatak podataka o monitoringu u oblastima sa verovatno lošim kvalitetom vazduha naglašava potrebu da se prošire globalni napori za praćenja kvaliteta vazduha
U izveštaju isto tako navodi da promene vremenskih obrazaca izazvane klimatskom krizom igraju značajnu ulogu u nivoima zagađenja vazduha. Kako ekstremni toplotni događaji postaju sve češći i ozbiljniji, oni će pogoršati nivoe zagađenja vazduha.
Svaki napor da se smanji zagađenje vazduha imaće dalekosežne koristi, ne samo za javno zdravlje već́ i za ublažavanje posledica klimatskih promena.
Foto: Erich Westendarp sajt Pixabay
