Zaključak studije „Klimatske promene 2023“, objavljene u ponedeljak, jeste da je klimatska situacija veoma loša i da joj preti još gora budućnost ukoliko se ne preduzmu hitne mere.
Ujedinjene nacije upozoravaju da je svet na ivici klimatske katastrofe, te da će štetu najviše osetiti ugrožene grupe ljudi.
Temperature su već uveliko u porastu, što je posledica sagorevanja fosilnih goriva i neetičke i neodržive upotrebe energije i zemljišta. Rezultat ovih promena su češće i intenzivnije promene vremena koje su opasne po prirodu i ljude širom sveta.
Sa porastom temperatura, očekuje se i porast u problemima sa hranom i vodom: kada se ovi rizici pomešaju sa događajima kao što je pandemija, još ih je teže rešavati, poručuju Ujedinjene nacije.
Potrebno je da se zagrevanje planete, odnosno porast temperatura ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe i da emisije štetnih gasova budu prepolovljene do sredine 2030-ih godina kako bi to bilo izvodljivo, navodi se u izveštaju.
Međuvladin Panel za klimatske promene (IPCC) predlaže rešenja poput prelaska na zelenu energiju i promena navika u ishrani u cilju smanjenja emisija štetnih gasova.
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš izjavio je da je ovaj izveštaj „vodič kako da se deaktivira klimatska tempirana bomba” i tražio da razvijene zemlje eliminišu emisije ugljenika do 2040. godine, deceniju pre ostatka sveta.
Gutereš je izjavio i da je tek nekoliko zemalja na putu da ispuni svoje klimatske obaveze, te da razvijene zemlje imaju odgovornost da deluju brže od zemalja sa niskim prihodima.
„Svetu je potrebna klimatska akcija na svim frontovima – sve, svuda, u isto vreme”, dodao je.
Ekstremnije vremenske prilike, brzi porast nivoa mora i topljenje arktičkog leda povećava već rastuću šansu da će doći do nepovratnih „tačaka preokreta“, te da je skoro polovina svetske populacije već podložna klimatskim uticajima.
