Zakon o OIE po meri građana i privrede?

Poslanici Skupštine Republike Srbije će na današnjoj sednici raspravljati o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Predlogom Zakona se predviđa ograničenje veličine proizvodnog objekta za kupce-proizvođače koji proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe - domaćinstvima se uvodi limit od 6,9 kW dok se privredni subjekti ograničavaju na 150 kW.
odrzivi izvori energije

Ovakvo ograničavanje je svojevrsni apsurd, pre svega, zbog činjenice da je osnovna svrha ovog Zakona da podstiče i promoviše proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine.

Trenutno zakonodavno rešenje omogućava svim kupcima-proizvođačima da grade proizvodne objekte do odobrene snage priključka krajnjeg kupca.

„Važeći Zakon jasno definiše dugoročne ciljeve Republike Srbije, kada je u pitanju korišćenje energije iz obnovljivih izvora: smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i otvaranje novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. Predložene izmene su u potpunoj suprotnosti sa definisanim ciljevima, a pojava svakog novog kupca-proizvođača direktno smanjuje potrebu za uvozom električne energije.“ – rekla je Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Ograničavanje domaćinstava na 6,9 kW instalisane snage će usporiti učešće građana u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, samo godinu dana nakon što je započeta primena instituta kupac-proizvođač. U prvoj godini primene je 924 domaćinstva steklo ovaj status, a prosečna veličina instalirane solarne elektrane iznosi 8,2 kW, čime su građani načinili zajedničku investiciju u proizvodnju čiste energije od gotovo 10 miliona evra, i započeli ciklus građanske proizvodnje energije, učešća u energetskoj tranziciji, ali i prepoznavanju njihove uloge na tržištu električne energije.

Kupci-proizvođači, koji su pravna lica, su u prvoj godini izgradili ukupno 296 solarnih elektrana sa ukupnim kapacitetom od 6936 kW, čime se ova investicija procenjuje na dodatnih 8,5 miliona evra. Ograničavanje proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe će imati i značajan uticaj na privredu i poljoprivredu, što će dovesti i do plaćanja viših poreskih stopa na ugljen-dioksid pri izvozu u Evropsku uniju kroz CBAM mehanizam (Carbon Border Adjustment Mechanism), čija tranziciona primena počinje 1. oktobra ove godine.

„Uvođenje limita od 150 kW za privredne subjekte će se negativno odraziti na proizvodna preduzeća, kao i na sektor poljoprivrede, koji imaju veće potrebe za električnom energijom od onoga što je predloženo izmenama i dopunama Zakona. Najveća šteta se nanosi kompanijama u industriji cementa, veštačkih đubriva, gvožđa i čelika, i električne energije, što će posebno uticati na njihovu konkurentnost na evropskom tržištu.“ – dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Važno je dodati da je instaliranje elektrana iz obnovljivih izvora energije doprinelo i budžetima jedinica lokalnih samouprava i budžetu Republike Srbije, obzirom da je, na svu opremu koja je instalirana, plaćen pun iznos carina i poreza na dodatu vrednost, kao i drugih naknada. Pored toga, dodatno je počela i da se povećava zaposlenost na lokalnom nivou kroz osnivanje novih instalaterskih preduzeća. Na ovaj način se i različite grane privrede uključuju u energetsku tranziciju i lokalnu proizvodnju čiste energije.

„Imajući u vidu sve navedene razloge, smatramo da je neophodno odbaciti promene člana 58, zbog čega smo pripremili i poslali primedbe poslanicima Skupštine, kako bi u poslednjem koraku pred usvajanje Zakona pokušali da zaustavimo, ili barem ublažimo, negativne efekte koji bi mogli da nastanu usvajanjem predloženih izmena i dopuna.“ – zaključila je Ivana Jovčić. Podsećamo, Republika Srbija se obavezala da će do 2030. godine imati udeo od 40,7% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, potpisnica je Pariskog sporazuma, kao i Sofijske deklaracije, a ovako predložene izmene Zakona su u potpunosti suprotne interesima svih domaćinstava i preduzeća u Srbiji, kao i interesima Republike Srbije u pogledu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza.

Foto: Industrija

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin