Zambija se sprema da rudnicima uništi svoj najvažniji nacionalni park

Planovi za ogroman otvoreni rudnik bakra u srcu Nacionalnog parka Donji Zambezi (LZNP) preti da uništi čitav ekosistem i milione domaćinstava.

Čitave dve decenije iz srca najvažnijeg nacionalnog parka u Zambiji vade se minerali, a sada je zambijska vlast prihvatila kontroverzan predlog – otvaranje otvorenog rudnika bakra Kangaluvi. Lokacija predviđena za iskope nalazi se na 174 kilometra jugoistočno od prestonice Lusake, usred utočišta za brojne ugrožene vrste i drugih prirodnih resursa. Godinama su ekološki pokreti vodili bitku protiv rudnika, ali konačnu reč imao je Apelacioni sud u Zambiji, koji je februara 2021. godine odbacio sve žalbe. Javnost je oštro kritikovala ovu odluku, verujući da su žalbe odbačene na osnovu pravnih tehnikalija, uz potpuno zanemarivanje javnog interesa.

Katastrofa na pomolu

Među udruženjima koja su ulagala žalbe je i konzorcijum konzervacionista koji se snažno protivio otvaranju rudnika u nacionalnom parku. Oni su tvrdili da će ova oblast, od međunarodnog značaja po očuvanje kritičnih ekoloških procesa, biti nepovratno uništena i to samo radi kratkoročne, petnaestogodišnje ekonomske dobiti. Takođe, turizam i reputacija očuvanja prirodnih bogatstava biće ozbiljno narušeni.

Aktivisti su pozvali novoizabranog predsednika Hakaindea Hičilemu da hitno interveniše i obustavi izgradnju rudnika:

“Apelujemo na Njegovu Ekselenciju Predsednika, jer verujemo da on u potpunosti razume da će veliki ekološki, socijalni i finansijski troškovi koje će naša zemlja pretrpeti ukoliko se otvaranje ovog rudnika odobri biti katastrofalni. Verujemo i da bi rudarske aktivnosti trebalo ograničiti na rudarske zone u zemlji, i nikako ne dopustiti da se one obavljaju u zonama turizma i očuvanja divljeg sveta koje imaju svoju ekološku i ekonomsku vrednost.”

Očuvanje biodiverziteta dovedeno u pitanje

Diskutabilne rudarske aktivnosti na koje konzervacionisti misle nikako ne usporavaju u Zambiji. Ovaj najnoviji primer realizuje se zahvaljujući kompaniji Mwembeshi Resources Limited (MRL), koja je u vlasništvu Zambezi Resources Ltd, kompanije prisutne na australijskoj berzi i koja je dobila licencu za istraživanje mineralnih sirovina na 240 kvadratnih kilometara u Nacionalnom parku Donji Zambezi. Park je utočište za 124 životinjske vrste, 403 ptičije vrste i 54 različitih vodozemaca, koji svi zajedno privlače turiste iz celog sveta.

Dve velike pritoke Zambezija, Čakvenga i Mušika, uz nekoliko potoka, teku direktno kroz predloženu rudarsku zonu.

Predloženi rudnik je prvi u Zambiji u čijoj realizaciji (usred nacionalnog parka) učestvuje strana kompanija, sa pritom izuzetno negativnim dosadašnjim imidžom. Marta 2012. godine, MRL je podneo izjavu o uticaju na životnu sredinu (EIS) koja je snažno odbijena od strane zambijske Službe za divlje životinje (ZWA). U kontra-saopštenju, ZWA je napomenula da “predložena lokacija za rudnik nije pogodna za prirodu projekta jer je locirana u samom centru nacionalnog parka, što samim tim dovodi u opasnost ekološku vrednost parka, kao i ekosistema”.

Kasnije iste godine, MRL brzinski dostavlja isto (odbijeno) EIS saopštenje zambijskoj Agenciji za upravljanje životnom sredinom (ZEMA), koja je podvrgla EIS nizu javnih rasprava i konsultacija. Nakon ogromnog revolta javnosti, propraćenog peticijama različitih strana, Agencija je takođe odbila EIS.

Javnost se na kraju ništa ne pita

Ekološki aktivisti su odbacili sve podatke predstavljene u gore spomenutom saopštenju kompanije MRL, kao i sve pridodate informacije, uz obrazloženje da je sve to apsolutno nedovoljno za ispunjavanje uslova i ciljeva zaštite životne sredine, te da je kompanija nedovoljno detaljno opisala opseg i životni vek rudnika, kao i njegovih potencijalnih društvenih, ekonomskih i ekoloških uticaja. Ovaj stav snažno je potkrepio odluku ZEMA-e da zabrani izgradnju.

Međutim, svi problemi na koje su ukazali javnost i zainteresovane strane ostali su suštinski nerešeni. Na jedan od najvećih ukazala je ekološkinja, dr Keli Li:

“Posebna zabrinutost proizilazi iz činjenice da je, nakon EIS izveštaja 2012. godine, kompanija MRL naprasno promenila prirodu sirovine barka sa bakar sulfida na bakar oksid, a novi EIS u skladu sa tim promenama niti se desio niti je najavljen zambijskim vlastima i stejkholderima. Ekonomska vrednost projekta, njen pun opseg i potencijalni uticaji ostaju nejasni usled ekstremno lošeg kvaliteta i nekonzistentnosti informacija koje kompanija pruža. Ne postoji ubedljiv, čak ni koherentan ekonomski argument koji bi opravdao postojanje ovog rudnika.”

Ekonomija manjkavosti

Nezavisna ekspertska revizija EIS izveštaja otkrila je ozbiljne ukazatelje da će doći do kontaminacije, što je MRL možda i namerno izostavila. Ovo otkriće do danas nije naišlo na adekvatnu reakciju, a nedavno odobrena izgradnja rudnika stavlja prirodne resurse, ekosistem i biodiverzitet čitave Zambije u veliku opasnost. Takođe, procenjene brojke sugerišu da je projekat ne samo ekonomski neodrživ, već da će rezultirati gubitkom radnih mesta u lokalnim zajednicama, generisati finansijski gubitak od minimum 13 miliona dolara tokom prvih sedam godina rada, a podrazumeva se i dramatično zagađenje vode.

Da stvar bude još gora, predložena lokacija rudnika koja se proteže u okvirima nacionalnog parka, spada u zaštićeno područje Druge kategorije Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). U pitanju je jugoistočna Zambija, reka Zambezi i neposredna blizina reka Kafue i Luangva.

Politika pohlepe i lažnih obećanja

Kako to obično biva u ovakvim situacijama, glavni argument koji Zambezi Resource Limited, vlasnik kompanije MRL, neprestano komunicira su nova radna mesta za lokalne zajednice, naročito one koji žive u gradu Luangva.

Zapanjujuća je samim tim činjenica da se, prema “najoptimističnijim” procenama, broj tih radnih mesta koje kompanija obećava svodi na tek nekih 300 radnika, kako je i naznačeno u EIS izveštaju. Štaviše, ni tih 300 radnih mesta nisu zagarantovana – iako kompanija obećava da će lokalno stanovništvo biti zaposleno, u izveštaju se takođe napominje da “iako politika kompanije podrazumeva lokalnu i regionalnu radnu snagu, takođe ukazuje da to neće biti moguće u svim slučajevima”. To u prevodu znači da kompanija ima punu slobodu da dovodi strani kadar, a njena “politika” je daleko od definisane.

Nepostojeći zakoni

Zakon o razvoju rudnika i eksploatacije minerala (iz 2008.) i Zakon o divljim životinjama Zambije (iz 1998. godine), nažalost, dopuštaju rudarenje u okviru nacionalnih parkova, i pritom nema zakonskih okvira za kontrolu implementacije i ublažavanje uticaja zone rudnika, niti za njenu sanaciju i rehabilitaciju. Nijedan dokument ne poseduje kriterijume na osnovu kojih bi se moglo proceniti da li izgradnja bilo kog predloženog rudnika uopšte sme da bude dopuštena.

Za to vreme, peticija protiv rudnika u Nacionalnom parku Donji Zambezi stigla je do 36.044 potpisa. Organizatori peticije nadaju se sve većem broju kako bi pritisli zambijske vlasti da preispita i poništi dozvolu za izgradnju, i obećavaju da neće ćutati sve dok se “politika pohlepe i lažnih obećanja” ne pobije, a predlozi rudarenja bakra u neprocenjivom Donjem Zambeziju ne zaustave.

Image from Zambezi Resources

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin