Kada razmišljamo o klimi, prvo nam padaju na pamet automobili, fabrike i grejanje. Hrana koju konzumiramo obično nije nešto što uzimamo u obzir, a trebalo bi: prehrambeni sistem odgovoran je za otprilike trećinu svih globalnih emisija gasova staklene bašte.
Nova studija objavljena u časopisu Current Developments in Nutrition daje neobično konkretan podatak. Rađena je kao randomizovano ispitivanje, što znači da su učesnici nasumično raspoređeni u dve grupe. U ispitivanju je učestvovalo 58 odraslih osoba sa dijabetesom tipa 1. Tokom 12 nedelja jedna grupa je jela nisko-masnu vegansku ishranu, zasnovanu na voću, povrću, integralnim žitaricama i mahunarkama. Druga grupa je jela ishranu sa kontrolisanim porcijama koja je uključivala i životinjske proizvode.
Rezultat je upečatljiv. Emisije povezane sa ishranom u veganskoj grupi pale su za 55%, dok se u drugoj grupi nisu značajno promenile. Autori to porede sa emisijama koje nastaju vožnjom automobila od oko 5 kilometara dnevno, po osobi. Skoro ceo pad potiče od jedne promene: meso je sa jelovnika nestalo, a manji deo dolazi od izbacivanja mlečnih proizvoda. Zanimljivo je i da kalorije nisu bile presudne. Važan je bio sastav ishrane, a ne količina hrane.
Ovaj nalaz treba čitati pažljivo. Uzorak je mali, učesnici imaju dijabetes tipa 1 i bili su dobrovoljci, pa se rezultat ne može mehanički preneti na celu populaciju. Studija je prvenstveno osmišljena da ispita uticaj ishrane na insulin, a klimatski deo je naknadna analiza. Emisije nisu merene direktno: izračunate su iz dnevnika ishrane koje su ljudi sami vodili, uz pomoć američkih baza podataka. Veganska grupa je, osim toga, na početku imala više emisija od kontrolne, što deo pada čini većim. Studiju je finansirala organizacija Physicians Committee for Responsible Medicine, koja zagovara biljnu ishranu. To ne poništava rezultate, ali je dobro znati. Najzad, ispitivana je stroga veganska ishrana, pa se ne zna koliko bi emisije pale pri blažim promenama.
Poenta nije da svi moraju da isključe meso i mlečne proizvode. Sve više stručnjaka zagovara fleksitarijanski pristup: više biljne hrane, manje mesa, bez dogmi. U praksi to mogu biti dani bez mesa ili domaća jela koja već volimo, poput prebranca, sočiva, graška ili sarme sa pečurkama i heljdom umesto mesa. Ovi primeri nisu deo studije, ali slede njenu logiku: u njoj je upravo meso bilo glavni razlog pada emisija.
Za mnoge od nas to je jedna od najlakših klimatskih odluka koje možemo da donesemo, jer nam ne treba ni subvencija, ni nova tehnologija. Samo odluka kakva će biti naš sledeći obrok.
