Novo istraživanje koje su sproveli World Weather Attribution, Climate Central i Klimatski centar Crvenog krsta i polumeseca otkriva da su klimatske promene u proteklih godinu dana dovele do dodatnih 30 dana ekstremnih vrućina za polovinu svetske populacije. Izveštaj je objavljen povodom Dana delovanja protiv vrućina 2. juna, koji ima za cilj podizanje svesti o toplotnim talasima i opasnostima od toplotnog udara.
U 195 zemalja, broj ekstremno toplih dana udvostručen je u poređenju bez klimatskih promena. Aruba je zabeležila čak 187 takvih dana — naspram 45 koliko bi imala bez uticaja klimatskih promena. Od 12 najpogođenijih zemalja, 11 je u Karibima, a jedna u Okeaniji.
“Godina 2024. bila je najtoplija zabeležena do sada, a 2025. je počela najtoplijim januarom ikada,” rekla je Mariam Zakarija iz World Weather Attribution. “Sve je to posledica nastavka korišćenja fosilnih goriva i rastućih emisija.”
Ekstremno topli dani su definisani kao oni kada su temperature bile više od 90% temperatura zabeleženih između 1991. i 2020. Simulacije su pokazale da bi ih u svetu bez emisija bilo znatno manje.
U analizi je obuhvaćeno i 67 ozbiljnih toplotnih događaja, od kojih su svi bili povezani s klimatskim promenama. Četiri najznačajnija bila su: toplotni talasi u Centralnoj Aziji (mart 2025.), Južnom Sudanu (februar 2025.), Mediteranu (jul 2024.) i Meksiku i Srednjoj Americi (jun 2024.). Naučnici tvrde da tri od njih ne bi ni bila moguća bez klimatskih promena.
Ekstremne vrućine mogu izazvati ozbiljne posledice po zdravlje — od vrtoglavice i konfuzije do toplotnog udara i smrti, upozorava dr Lisa Patel sa Stanford univerziteta. Naša sposobnost hlađenja znojenjem je ograničena, naročito pri velikoj vlažnosti ili dehidraciji, što povećava rizik od kolapsa vitalnih organa. Mnogi smrtni slučajevi od vrućina ostaju neprijavljeni, jer se povezuju sa bolestima kao što su srčane i plućne, navodi se u izveštaju.
Ekološki, toplotni talasi povećavaju rizik od požara, zagađenja vazduha, gubitka biodiverziteta i degradacije zemljišta. Takođe opterećuju infrastrukturu — zdravstvo, energiju, vodovod, saobraćaj i stambenu infrastrukturu. Posebno su pogođene ranjive zajednice, kao i radnici na otvorenom i oni bez pristupa rashladnim uređajima.
