Suše, toplotni talasi, požari i poplave pogađaju i novčanik, a ne samo područja u kojima se dese. Ekonomisti taj fenomen nazivaju „klimaflacija”, odnosno inflacija izazvana klimatskim ekstremima.
Prema proceni Oxford Economicsa, svetske cene hrane mogle bi ove godine da porastu za 11,8 odsto, a naredne za još 4,8 odsto. Najjači pritisak očekuje se kod žitarica, voća, povrća i mlečnih proizvoda. Ekonomisti, međutim, naglašavaju da vreme nije glavni pokretač. Najveći uticaj ima sukob SAD i Irana, koji je poskupeo dizel, prirodni gas i đubrivo. Dizel je u julu bio skuplji za 36 odsto nego godinu ranije, a đubrivo bi ove godine moglo da poskupi za 22 odsto. Vremenski ekstremi su dodatni teret koji taj pritisak pojačava.
Važno je i to da indeks prati cene sirovina na svetskom tržištu, pa rast ne znači automatski isto poskupljenje u prodavnici. Prema procenama, promene u cenama sveže hrane mogle bi da se osete od oktobra do novembra, dok je za cene prerađene ključan period između februara i maja 2027. Dodatni pritisak mogao bi da stigne i usled određenih posledica izuzetno jakog El Ninja, koje će se osetiti tek od sledeće jeseni.
Negativni efekti klimatskih promena se vide i na poljima. Evropsko udruženje trgovaca žitaricama Coceral smanjilo je u julu procenu žetve žitarica u EU i Velikoj Britaniji na oko 287 miliona tona, u odnosu na 310 miliona iz prošle godine. Nemački poljoprivrednici očekuju pad proizvodnje od sedam odsto, jer je proleće bilo previše suvo, a toplotni talas krajem juna izazvao prerano sazrevanje useva. Britanska neprofitna organizacija ECIU procenjuje da su evropski farmeri izgubili oko deset miliona tona useva, što je oko dve milijarde evra prihoda.
Pritisak se širi i na druge namirnice. Istorijska suša u Brazilu smanjila je rod kafe, a vrućine i pljuskovi oštetili su kakao u Obali Slonovače i Gani. Maslinari u Italiji imaju velike gubitke, a teške berbe javljaju se i u Španiji i Grčkoj, pa se očekuje poskupljenje maslinovog ulja. Krompir je rodio manje i sitnije, što pogađa i Belgiju, najvećeg izvoznika smrznutog pomfrita. Sušni pašnjaci i toplotni stres stoke otežavaju proizvodnju maslaca, a nedostatak vode muči i proizvođače šećerne repe.
Pojedinačna loša sezona ne mora odmah da znači prazne rafove. Ipak, kad se vremenski ekstremi, skuplja energija i transport nižu iz godine u godinu, cene hrane će verovatno ostati pod pritiskom.
