Mikroplastika, komadići plastike manji od pet milimetara, pronađena je gotovo svuda: u vodi, vazduhu i hrani, ali i u ljudskoj krvi, plućima i mozgu. Naučnici su odavno sumnjali da može imati negativne efekte na ljudsko zdravlje, ali dugo nisu znali kako se ti efekti tačno ispoljavaju.
Plastika nije tako „mirna“ kako smo mislili
Do sada se smatralo da je plastika hemijski inertna, odnosno da sama po sebi ne reaguje s okolinom. Mogući štetni efekti pripisivani su dodatim hemikalijama ili zagađivačima koji se zalepe za čestice.
Istraživači sa Univerziteta Kolumbija i Berklija u studiji objavljenoj u časopisu Nature 14. oktobra 2026 pokazali su da je priča drugačija. Kada se plastika razbije na sitne delove, ukupna površina koja dolazi u dodir sa vodom enormno raste. Na toj površini molekuli vode postaju hemijski aktivni i stvaraju nestabilne, vrlo reaktivne molekule, takozvane reaktivne vrste kiseonika, ili slobodne radikale. U malim količinama telo ih koristi za normalne procese. Kada ih ima previše, nastaje oksidativni stres koji može oštetiti ćelije. Istraživači su sproveli istraživanja sa šest uobičajenih vrsta plastike. Najaktivnije su bile mikoplastike od polietilena i polipropilena, od kojih se prave kese, flaše i ambalaža. U laboratorijskim testovima, reaktivni molekuli su oštetili crvena krvna zrnca miševa.
Bez panike, ali sa oprezom
Važno je da znamo šta ova studija nije pokazala. Reč je o laboratorijskom nalazu koji objašnjava mogući mehanizam štete. Nije dokaz da ovaj proces izaziva bolesti kod ljudi. Naučnici i dalje ne znaju koliko plastike zaista zadržavamo u organizmu, koje vrste su najopasnije i šta se tačno dešava unutar tela.
Evropski istraživači navode da niska izloženost kod zdravih odraslih ljudi verovatno ne izaziva neposrednu štetu. Zabrinjavaju dugoročni efekti, naročito kod osetljivijih grupa. Zato stručnjaci savetuju da izloženost smanjimo već sada, pre nego što stignu konačni odgovori.
Pet malih koraka koji pomažu
- Pij vodu iz slavine kad god je to moguće. Jedna litra flaširane vode, pokazalo je istraživanje iz 2024, može sadržati stotine hiljada plastičnih čestica.
- Nosi bocu za višekratnu upotrebu od stakla ili nerđajućeg čelika.
- Ne zagrevaj hranu u plastičnim posudama i ne ostavljaj plastične flaše na suncu. Toplota ubrzava otpuštanje čestica.
- Biraj manje pakovanu hranu, a svežu umesto prerađene i plastično zapakovane.
- Češće briši prašinu vlažnom krpom i prozračuj stan. Deo mikroplastike udišemo, a ona dolazi i iz sintetičke odeće i tekstila.
Svaka plastična stvar koju ne kupimo manje je plastike u okolini, a na kraju i u nama.
Foto: Ilustracija generisana pomoću veštačke inteligencije (OpenAI, ChatGPT, 2026)
